Sveće

Put do pravljenja sveća je bio spontan i lagan. Vremenom dobijala sam sve veću i veću želju da to radim, ne samo za sebe već i za druge, a onda se desila želja za prodajom istih.  Volim da se igram, kombinujem boje, stvaram ono što se meni lično dopada.  

Kada sam ja u pitanju, dekoracija na stolu mi je jako bitna. Za svako godišnje doba imam dekoraciju, ali isto tako volim da ih češće smenjujem, jer mi dojade. Uvek imam nekoliko kombinacija podmetača/stolnjaka za jedno godišnje doba kako bih mogla da menjam. Isto tako je i sa jastučnicama, dekorativnim figuricama i svećama.  

Kada idem na neki rođendan, slavu, useljenje ili drugi povod, kupim poklon i uvek mi se zadesi da dodam još nešto, a to bude uglavnom sveća. Nisam upoznala osobu koja ne voli sveće, bilo ženskog ili muškog roda. I to mi nekako bude pun pogodak. Nekako savršeno upotpuni taj deo "praznine" u ukrasnoj kesi.

A kako sam uopšte došla na ideju da krenem da pravim sveće?  

Mama sam dva deteta, imam bebicu Vojina od sedam meseci i slatkicu Višnjicu od dve i po godine. U prethodnim pričama pisala sam nešto više o njima i Višnjinoj dijagnozi. Naime, ne mogu trenutno nigde da radim, jer sam sa njima. Višnja je dete koje 100% zavisi od mene, za Vojina to ne važi jer je još beba, ali je on potpuno zdrav i za koji mesec kreće u jaslice. Kada bi sve bilo normalno, ja bih tada mogla da se zaposlim, ali pošto je situacija takva, ja sam do daljnjeg kod kuće. Pored raznih aktivnosti i obaveza koje imam u toku dana, bila sam totalno neispunjena, bezvredna. Prosto nisam takav tip da legnem u 22h i da spavam, iako mi je san nekad prekopotreban. Stalno sam nailazila sebi neke poslove, raduckala, sređivala. I opet nisam osećala nikakvo ispunjenje. Dok nisam jednom pričala sa suprugom o tome kako bih se bavila sa nečim i došla na ideju da pravim sveće. Bilo mi je bitno da šta god odlučim da radim, to nema rok trajanja, da može da stoji, jer mi stalno putujemo na Višnjine terapije. Uglavnom, budemo po dve/tri nedelje odvojeni od kuće.  

Tako je sve krenulo. Osećam se ispunjeno, osećam da volim to što radim, a najviše od svega mi je drago to što mi tako dobro ide. Totalno se isključim od svega i prepustim se mašti.

 * O osećaju neispunjenosti o kojem sam pisala nema veze sa osećanjima koje doživljavam kada sam sa porodicom, rodbinom, prijateljima. Tu je sve upotpunjeno i sve na mestu.  

* O osećaju neispunjenosti misli se na posao. Ja sam neko ko voli da ide na posao, da radi. I to je falilo mom životu u prethodne tri godine.  

Pravim sveće uglavnom kada deca odu na spavanje. Tad počinje moje vreme za stvaranje. Uz dobru energiju, podršku i uz čašu nekog dobrog vina, prava čarolija nastaje.