Kako znaš da je poslednji put?


Kako vreme brzo prolazi, primećujem tek sada kad imam decu. U jednom momentu, desi se da od sićušne bebe, postane bebiron koji hoda, nešto priča, pokazuje prstima, skriva se iza zavese, otvara frižider i uzima šta mu se prohte. I još milion stvari pored. 


Dolazim na jedno veliko pitanje, a to je:


Kako znaš da je poslednji put? 


Kako znaš da ti nešto sledi i da će ti se život okrenuti naopačke? 

Nemaš pojma kako ćeš posle, da li ćeš se promeniti ili ostati isti.

Kako će to uticati na druge ljude? 


To su neka pitanja koja postavljamo sebi, onako potajno, uplašeno. Svesno stanje kada znaš da više ništa neće biti isto. Pripremaš se dugo psihički da to prihvatiš. Dišeš duboko, čitaš, edukuješ se. Kupiš informacije sa svih strana, slušaš razna iskustva…


Ali… onda dođeš do perioda kada uopšte ne razmišljaš o ovome. 


Zapitala sam se. - Bože, da sam znala kada ću poslednji put popiti kaficu sa drugaricama, u onom našem čuvenom kafiću kao devojka, da li bih nešto promenila tada. Da li bih grlila jače, pričala glasnije? - Da, da sam znala! Grlila i pevala na sav glaas. 


Zapitala sam se. Da sam samo znala da poslednji put moje dete spava tu u krevecu i da već sledećeg  jutra ono više ne želi tu da spava. Ostavila bih momentalno te sudove i otišla celo veče pored njega i gledala kako spava u njemu. Naravno, da bih tako uradila. Ali tada to nisam znala.  

-Da li mi to sad treba da rasklopimo krevetac, a šta ako više nikad ne budemo sklapali.. -Nek ostane još neko vreme tu.. -Ne, ipak rasklopi ga, zauzima mesto. 

Sad mi je krivo. 


Vreme teče, a vremena za bližnje uvek treba da imamo. Makar jedna kafica. Makar jedan poziv. Makar lezi pored deteta i gledaj ga kako spava, gledaj ga kako ručka prstićima. Uživaj u trenucima. Ostavi taj usisivač, uzmi dete za ruku i idi po parka. 


Vreme prolazi i često se zapitkujem šta ako je poslednji put? 


Zapitala sam se. I živim život baš onako kako hoću. Što manje ljudi oko mene (usputnih), a što više sunca. Što manje galame, a što više mira. Što više šetnjica, produktivnog rada, a manje ležanja i mrcvarenja. Više grljenja, manje kukanja. Više pozitivne energije, manje negacije. A najvažnije mi je da uživam u trenutku jer ne znam kada će prestati nešto. 



I jedna anegdota. 


Juče na vestima najavljuju da je sutra (danas) PRVI dan proleća. A ja sam stala i zapitala se - sutra (danas)  nam stiže proleće i to znači još nešto - poslednji dan je zime. 


I ovom sam se jako obradovala! 


Proleće, ti si najlepše doba u godini. 


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Došlo je vreme..

Kada pričam o deci.. Obična prehlada nekome donosi par dana ležanja u krevet, zapušen nos, ili previše slinav nos, puno injekcija, sirupa, antibiotika, inhaliranja, nespavanja, poremećenog životnog ritma.   Kada pričam o prehladi kada je u pitanju moje dete sa posebnim potrebama, biću blaga i reći ću - “k o preživi, pričaće ! ” Najblaže rečeno. Ušli smo u drugu nedelju prehlade, što se tiče kašlja i nosića, stvarno je mnogo bolje. A kad bismo pričali o spazmima koji joj se dešavaju.. Prvo bih da se zatvorim negde i vriš tim do besvesti , a potom pričala o tome.   Na koga mislim ovih dana?! Na doktorku koja me je porađala. Na doktorku koja je Višnji, mom detetu oštetila mozak. Na tu nazovimo “doktorku”. A postaviće joj se jednog dana pitanje, da li je to zvanje kupila ili joj ni znanje ništa ne vredi. Nikome nikada ne bih poželela slično, ali njoj želim pet puta gore. Kad bi samo imala sliku kroz kakve tegobe prolazi moje dete zbog njene jebene greške. Zbog nesavesnog rada. ...
Read more »

Sveće

Put do pravljenja sveća je bio spontan i lagan. Vremenom dobijala sam sve veću i veću želju da to radim, ne samo za sebe već i za druge, a onda se desila želja za prodajom istih.  Volim da se igram, kombinujem boje, stvaram ono što se meni lično dopada.   Kada sam ja u pitanju, dekoracija na stolu mi je jako bitna. Za svako godišnje doba imam dekoraciju, ali isto tako volim da ih češće smenjujem, jer mi dojade. Uvek imam nekoliko kombinacija podmetača/stolnjaka za jedno godišnje doba kako bih mogla da menjam. Isto tako je i sa jastučnicama, dekorativnim figuricama i svećama.   Kada idem na neki rođendan, slavu, useljenje ili drugi povod, kupim poklon i uvek mi se zadesi da dodam još nešto, a to bude uglavnom sveća. Nisam upoznala osobu koja ne voli sveće, bilo ženskog ili muškog roda. I to mi nekako bude pun pogodak. Nekako savršeno upotpuni taj deo "praznine" u ukrasnoj kesi. A kako sam uopšte došla na ideju da krenem da pravim sveće?   Mama sam dva deteta, im...
Read more »

Roditelj-negovatelj

  Sinoć, dok sam sebi ugađala i ostavila sav posao po strani. Pogledala sam se u ogledalo i videla sebe kako nikada ne želim. Umornu, izmučenu, iscrpljenu. Naime, htedoh reći. Dok sam uspešno sebi ugađala, stavljala masku, pila omiljeno piće, čitala između ostalog i knjigu i odgovorala svojim prijateljicama u zajedničkom četu. Jedna od njih je bila motivisana mojim postom i juče šalje delić teksta, gde sam i samu sebe iznenadila na iskrenošću i podstakla da napišem tekst. Dakle, vreme je za NOVI POST. Ovih dana na društvenim mrežama bruji odluka poslanika o zakonu “RODITELJ-NEGOVATELJ”. Za ovaj zakon glasalo je 36 poslanika, dok 141 poslanik nije htelo da glasa za predlog zakona. Predlog zakona se odnosi na roditelje dece koja će do kraja života biti potrebna posebna nega i predviđa isplatu mizerne minimalne mesečne naknade. Između tih roditelja sam i ja. Trenutno kao neko ko je radio pre rođena deteta pripada mi posebna nega i primam platu koja je upola manja nego što mi je...
Read more »