Постови

Roditelj-negovatelj

  Sinoć, dok sam sebi ugađala i ostavila sav posao po strani. Pogledala sam se u ogledalo i videla sebe kako nikada ne želim. Umornu, izmučenu, iscrpljenu. Naime, htedoh reći. Dok sam uspešno sebi ugađala, stavljala masku, pila omiljeno piće, čitala između ostalog i knjigu i odgovorala svojim prijateljicama u zajedničkom četu. Jedna od njih je bila motivisana mojim postom i juče šalje delić teksta, gde sam i samu sebe iznenadila na iskrenošću i podstakla da napišem tekst. Dakle, vreme je za NOVI POST. Ovih dana na društvenim mrežama bruji odluka poslanika o zakonu “RODITELJ-NEGOVATELJ”. Za ovaj zakon glasalo je 36 poslanika, dok 141 poslanik nije htelo da glasa za predlog zakona. Predlog zakona se odnosi na roditelje dece koja će do kraja života biti potrebna posebna nega i predviđa isplatu mizerne minimalne mesečne naknade. Između tih roditelja sam i ja. Trenutno kao neko ko je radio pre rođena deteta pripada mi posebna nega i primam platu koja je upola manja nego što mi je...
Постави коментар
Read more »

Dan posle napornog dana

Kao i obično, ustajem i kuvam prvu jutarnju kafu. Budi se i Višnja. Vojin je u vrtiću, Milan na poslu.  Posle doručka uputile smo se ka centru da obavimo šta imamo. Krenule smo pešice/kolicima, sunce već dovoljno greje, gledam da idem po hladu. Naravno, trotoarom.. posle par kuća trotoar je postao kao kaldrma, počela je da plače jer verovatno udara glavu o kolica. Iako je već bilo dovoljno sunca, prešla sam na put gde je lepo asfaltirano. Ubrzala sam hod i pratim saobraćaj, ako naiðe automobil sklanjam se sa puta.  Obavile smo uspešno sve što je trebalo, vraćamo se kući. U glavi već razmišljam kuda da se vraćam, da produžim jednu ulicu zbog te kaldrme jer mi nije ugodno ići po putu ili ipak da skrenem istom (pritom našom ulicom) i brže stignem do kuće jer su me druge obaveze čekale. Nailazi na put čika policajac i zaustavlja me. Govori mi da se sklonim sa puta. U tom momentu, izrasli su mi rogovi. Moje reči i moje postupanje nije pohvalno u datom momentu. Ali, desilo se da sam...
Постави коментар
Read more »

Subota, 31. maj ~vreme~ 5,51h

Subota, 31. maj 2025. ~vreme~ 5,51h Dan je svanuo. Vikend je počeo.  Probudila sam se, a da nisam ni spavala. Ukupno sati sna 2, 30h možda sam previše i rekla.  Prethodni dan, i nije bio baš sjajan. Naprotiv, bio je odvratan. Od samog starta. Ustala sam nešto kasnije, mrcvarila se u krevetu, nakanim se da spremim doručak i čujem da se Višnja probudila. Došla sam do nje posle jednog minuta i vidim njeno čudno pomeranje. Potom, na moj povik “Višnja, šta se dešava, šta to radiš?!” - Ona ne reaguje. Počinje još jedna nezgodna avantura za nas. Dobila je prvi epi napad. Bila sam sama u kući sa njom. Obukla sam prvo što sam imala pred ruke i odnela je u auto. Vozila sam u takvom stanju. Semafor za mene tad nije postojao, bilo koja boja da se zadesila na semaforu, za mene je bila zelena. I to je u tom trenutku bilo pogrešno, a i najbolje za nju. Svako ko se našao u sličnoj situaciji, zna. Stigle smo bezbedno. Pa čak i u tom napadu panike, kada nisam imala strpljenja da čekam bar nara...
Постави коментар
Read more »

Kako znaš da je poslednji put?

Kako vreme brzo prolazi, primećujem tek sada kad imam decu.  U jednom momentu, desi se da od sićušne bebe, postane bebiron koji hoda, nešto priča, pokazuje prstima, skriva se iza zavese, otvara frižider i uzima šta mu se prohte. I još milion stvari pored.   Dolazim na jedno veliko pitanje, a to je: Kako znaš da je poslednji put?  Kako znaš da ti nešto sledi i da će ti se život okrenuti naopačke?  Nemaš pojma kako ćeš posle, da li ćeš se promeniti ili ostati isti. Kako će to uticati na druge ljude?  To su neka pitanja koja postavljamo sebi, onako potajno, uplašeno. Svesno stanje kada znaš da više ništa neće biti isto. Pripremaš se dugo psihički da to prihvatiš. Dišeš duboko, čitaš, edukuješ se. Kupiš informacije sa svih strana, slušaš razna iskustva… Ali… onda dođeš do perioda kada uopšte ne razmišljaš o ovome.  Zapitala sam se. - Bože, da sam znala kada ću poslednji put popiti kaficu sa drugaricama, u onom našem čuvenom kafiću kao devojka, da li bih nešto p...
Постави коментар
Read more »

Luda obećanja

Luda obećanja  U ovoj mojoj priči nikoga ne prozivam - direktno. Ali indirektno, može se reći da. Zašto?  - Jer mi se može.  Luda obećanja, naziv je onako verovatno smešan, ali jedino sam ovde ja smešna.  Ovi ljudi koji nas okružuju i obećavaju, nešto što ne mogu da ispune su sve samo ne smešni, jadni su. Pucaju, lete i jezik im brži od same pameti. A kad je frka, jezika nema. Nestaju. Bude nekakvo zatišje.  Jedino sam u ovoj priči ja smešna.  Zašto?  - Jer sam poverovala da neko zaista želi da pomogne. Tad osetila sam nešto, videla sam iskru u očima. Bila je to odlična gluma.  - Jer ne mogu da provalim ko mi želi zaista dobro, a ko ne.  - Jer sam mislila da imamo pravo kao i svako drugo dete sa posebnim potrebama.  - Jer nemaju opštu kulturu, na moje pristojno pitanje - ne dobijem odgovor. NIKAKAV. A bila je ta iskra u očima. Lažna. - Itd. Mogu da nabrajam do prekosutra. Ali neću.  Pisaću to o tome kako sam morala da ćutim i krijem...
Постави коментар
Read more »

Došlo je vreme..

Kada pričam o deci.. Obična prehlada nekome donosi par dana ležanja u krevet, zapušen nos, ili previše slinav nos, puno injekcija, sirupa, antibiotika, inhaliranja, nespavanja, poremećenog životnog ritma.   Kada pričam o prehladi kada je u pitanju moje dete sa posebnim potrebama, biću blaga i reći ću - “k o preživi, pričaće ! ” Najblaže rečeno. Ušli smo u drugu nedelju prehlade, što se tiče kašlja i nosića, stvarno je mnogo bolje. A kad bismo pričali o spazmima koji joj se dešavaju.. Prvo bih da se zatvorim negde i vriš tim do besvesti , a potom pričala o tome.   Na koga mislim ovih dana?! Na doktorku koja me je porađala. Na doktorku koja je Višnji, mom detetu oštetila mozak. Na tu nazovimo “doktorku”. A postaviće joj se jednog dana pitanje, da li je to zvanje kupila ili joj ni znanje ništa ne vredi. Nikome nikada ne bih poželela slično, ali njoj želim pet puta gore. Kad bi samo imala sliku kroz kakve tegobe prolazi moje dete zbog njene jebene greške. Zbog nesavesnog rada. ...
Постави коментар
Read more »

Celebralna paraliza

  6 . OKTOBAR je datum kada se obeležava SVETSKI DAN CELEBRALNE PARALIZE.      Povodom meseca oktobra, želela sam da pišem o celebralnoj paralizi. To je oboljenje definisano kao povreda mozga . Obično je pra ć en nizom poremećaja kretanja i držanja, koji često ograničavaju pokretljivost zbog ukočenosti ili slabosti mišića.   Doktori kažu da su osobe sa celebralnom paralizom koje imaju ukočenost “bolje” prošle nego osobe što imaju slabost mišića.   Celebralna paraliiza ne napreduje , što znači da se povreda moz g a neće pogoršati. Međutim, sa druge strane, celebralna paraliza nije izlečiva , a telesne i fizičke posledice bolesti mogu se pogoršati ako se rano i trajno ne leč e . Laički rečeno, dijagnoza je takva za ceo život.       Kada su mi prvi put rekli da moje dete ima celebralnu paralizu, nisam poverovala.           Zbog čega i kako je to moguće ? !       ...
Постави коментар
Read more »